Kada počinje menopauza? Da li se ona javlja u 45. godini ili čak nastupa puno pre? Šta prvo treba da uradite ako primetite neke od simptoma? Brojne su nedoumice koje žene imaju po ovom pitanju….
Menopauza simptomi kao što su izostanak sna, loša koncentracija, slabije pamćenje, gojenje, razdražljivost često se pripisuju i drugim bolestima. To je jedan od razloga zašto se klimaks kod žena teže uočava.
Ipak povremeni napadi vrućine tj. valunzi u menopauzi tipični su simptomi ovog stanja. Uz nepredvidivo znojenje u predelu glave, grudi i vrata, česte su nagle promene raspoloženja pa i depresija. Najčešće se javljaju u perimenopauzi tačnije na samom početku menopauze.
U nastavku teksta saznajte kako sprečiti gojenje u menopauzi, znojenje (valunge) i nervozu na potpuno prirodan način…
Šta je menopauza?
Menopauza (klimaks) je potpun prekid menstrualnog ciklusa i nastaje godinu dana nakon poslednje menstruacije, a traje do kraja života.
Period postepenog odumiranja funkcija jajnika traje od pet do deset godina i obuhvata: perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu.
Ne može se sa sigurnošću reći kad svaka od ovih faza počinje. Nažalost, danas se usled stresa, ubrzanog načina života i nezdrave ishrane, menopauza javlja i puno pre 45 godine. Sve je veći broj mladih žena koje ulaze u perimenopauzu puno ranije nego što je to pre bio slučaj..
Prvi izostanak menstruacije u menopauzi
Kao što smo već rekli, starosna dob u kojoj se javljaju prvi menopauza simptomi su individualna stvar. To zavisi prvenstveno od nasleđa, ali i od načina života te količine stresa kojem je žena izložena.
Ipak, najčešće nastaje u dobi između 48. i 51. godine života, mada u retkim slučajevima ciklus može potrajati i do šezdesetih godina.
Međutim, usled težih bolesti, operacija, stresnih situacija ili delovanja nekih lekova, klimakterij kod žena se može razviti i ranije. Nastupa čak i pre 40. godine to je tkz. rana menopauza.
Važno je napomenuti da se prvi izostanak menstruacije ne mora nužno nazvati menopauzom. Kašnjenje ciklusa se može javiti i zbog drugih tegoba, a da to nije trudnoća.
Simptomi klimaksa oko 45 godine
Klimaks kod žena karakteriše pre svega nedostatak estrogena. To se manifestuje neredovnim menstrualnim krvarenjem, a potom i potpunim izostankom menstruacije. Razlozi zašto ciklus kasni mogu biti razni. Ova pojava se intenzivira nakon 40 te godine.
Menopauza simptomi su i vidljive promene na koži, te ona postaje suva, isto kao i sluzokoža (vagina, oči, uretra, zglobovi). Za suvu kožu lica preporučujemo jedan sjajan preparat koji će vas podmladiti.
Smanjeni libido. Kiselost vagine se sa godinama menja, suva je i seksualna želja se smanjuje, žena se brže zamara. Usled promene kiselosti, često dolazi do infekcija. Takođe puno su češće i urinarne infekcije.
Usled nedostatka estrogena, koji štiti srce i krvne sudove, nastupaju problemi sa kardiovaskularnim sistemom. Javlja se ateroskleroza i visok krvni pritisak. Ova stanja s vremenom mogu uzrokovati aritmije, anginu pektoris, infarkt ili moždani udar.
Svemu tome treba dodati i smanjenje gustine koštanog tkiva (osteoporoza). Usled ove bolesti kosti postaju krte i podložnije prelomima.
Jedan od jasnih znakova da je menopauza već nastupila jeste i pojačana dlakavost kod žena u predelu lica. Javlja se usled redukcije hormona. Sa druge strane dlačice se proređuju oko pubisa, aksila i temena. Takoreći tamo gde ih želimo proređuju se, a na drugim neželjenim mestima bujaju.
Rana menopauza simptomi pre 45 godine
Žene koje uđu u menopauzu pre 45. godine izložene su dvostruko većem riziku od srčanog i moždanog udara. Pored toga, primena hormonske terapije kod njih često ima kontraindikacije i posledice po zdravlje su brojne.
Povećan je rizik od malignih oboljenja.
Javlja se obilno krvarenje iz vagine.
Poremećaj rada bubrega i jetre
Upala vena usled formiranja tromba.
Ukoliko se najavi preuranjena menopauza potrebno je da se na vreme obratite vašem lekaru. Uradite to već sa pojavom prvih simptoma.
Neredovna menstruacija prvi korak do dijagnoze
Menopauza se može dokazati na osnovu dobijenih podataka, to jest potvrde o izostanku menstruacije u poslednjih godinu dana ili duže.
Pomoć lekara trebalo bi potražiti čim dođe do neredovne menstruacije ili ako se jave ostali simptomi klimaksa.
Tek ako se na vreme započne terapija, to u velikoj meri poboljšava kvalitet života. Dijagnoza klimakterija se postavlja na osnovu rezultata hormonskih i osnovnih analiza, ginekološkog i internistićkog pregleda, mamografije i ultrazvukadojke te EKG-a.
Hormoni u menopauzi da ili ne?
Tegobe u menopauzi mogu se ublažiti primenom određenih hormona, međutim, mnoge žene odbijaju takvu terapiju plašeći se neželjenih posledica.
Hormoni stabilizuju ženski organizam i znatno se umanjuju simptomi menopauze. Ipak takvi preparati ne smeju se uzimati na svoju ruku. Neophodan je detaljan pregled i konsultacija s lekarom. Stručnjak će potvrditi da li se žena sme podvrgnuniti hormonskom tretmanu. Isto tako on će redovno kontrolisati stanje pacijentkinje.
Najčešća zabluda u vezi s nadoknadom hormona u menopauzi jeste to da se pojačava maljavost, što je potpuno pogrešno.
Naime, u ženskom telu postoji balans između estradiola (ženskog hormona), čija se produkcija u menopauzi smanjuje, i testosterona (muškog hormona), koji se u tom periodu povećava. Supstituciona hormonska terapija ima upravo suprotan efekat – ponovo uspostavlja balans ovih hormona.
Druga predrasuda odnosi se gojenje u menopauzi usled uzimanja hormona. Važno je znati da povećanje telesne mase uzrokuje upravo smanjena količina ženskog hormona estradiola.
Kako zaustaviti gojenje u menopauzi
Zbog promene hormona, usporavanja metabolizma, oscilacija raspoloženja, u menopauzi često dolazi do povećanja telesne težine. Uvođenje fizičke aktivnosti će svakako pomoći da se kilaža drži pod kontrolom, ali bez korekcija u ishrani rezultati neće biti potpuni.
Ne smemo zaboraviti ni na činjenicu da nas estrogen sve do menopauze štiti od nakupljanja visceralnih masti. Naime, nakon ulaska u menopauzu procenat masnoća raste, a samim tim i rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Pre nego što vam damo predlog za sedmodnevni jelovnik u menopauzi, obratite pažnju na sledeće smernice:
Pijte dosta vode pre doručka
Dan započnite hidratacijom, to može biti samo čaša vode sobne temperature. Preporučuje se voda sa limunom, ili voda sa kašičicom jabukovog sirćeta. Sledi voćni obrok od 2-3 vrste voća, a posle sat i po doručak. Ovo pravilo važi za svaki dan.
Da bi se sprečilo naglo starenje kože, potrebno je piti dovoljno tečnosti. Preporučuju se uz vodu i razne vrste čajeva. Međutim, treba izbegavati bezalkoholna pića s mnogo šećera kao i sve vrste gaziranih sokova. Oni obiluju ortofosfornom kiselinom, koja nepovoljno utiče na zdravlje kostiju.
Treba konzumirati manje napitaka s visokim procentom kofeina jer nepovoljno deluju na krvni pritisak i san.
Poželjna je alkalizacija?
Osteoporoza je još jedna podmukla bolest koja pogađa žene nakon 50. godine života. Rešenje nije da uzimate suplemente kalcijuma, već trebate smanjiti kiselost organizma. To je jedini način kako vam se neće trošiti kalcijum iz kostiju.
Dijeta u menopauzi – jelovnik za 7 dana
Ponedeljak
Početak dana: hidratacija i voćni obrok.
Doručak: proso kuvan sa biljnim mlekom, pomešan sa izgnječenom pečenom bundevom, bananom, medom i cimetom.
Užina: sirovi bademi.
Ručak: dinstano povrće – luk, paprika, šargarepa, celer, sa ražanim hlebom, crvenim salatnim pasuljem i zelenom salatom.
Večera: salata od kupusa i praziluka i dva kuvana jajeta.
Utorak
Početak dana: hidratacija i voćni obrok za alkalizaciju.
Doručak: dva parčeta integralnog hleba sa maslacem i medom ili agava sirupom.
Užina: banana i suve kajsije.
Ručak: čorba od bundeve sa ovsenim pahuljicama i salata od rukole, matovilca, zelene salate, pečenog belog mesa, sa malo maslinovog ulja.
Večera: jogurt sa ovsenim pahuljicama, čija semenkama, lešnicima, borovnicama i medom.
Sreda
Početak dana: hidratacija i voćni obrok.
Doručak: galete od integralnog pirinča sa kikiriki puterom.
Užina: jogurt i suve šljive.
Ručak: čorba od sočiva, integralni hleb i salata od kupusa i šargarepe.
Večera: pečeni oslić i porcija sveže salate ili bareni karfiol i brokoli.
Četvrtak
Početak dana: hidratacija.
Doručak: ovsene pahuljice sa biljnim mlekom, medom, mlevenim lanenim semenkama, cimetom i malinama.
Užina: pečena bundeva.
Ručak: pečeni batak sa karabatakom bez kožice, pečene paprike sa belim lukom i zelena salata.
Večera: omlet sa spanaćem i parče beskvasnog hleba.
Petak
Početak dana: hidratacija.
Doručak: parče proje i kiselo mleko.
Užina: sirovi bademi i suvo grožđe
Ručak: lignje sa krompirom pečene u rerni i velika porcija mešane sveže salate. Kupus, paprika, celer sa maslinovim uljem i jabukovim sirćetom.
Večera: dva parčeta integralnog hleba sa humusom i rukolom.
Subota
Početak dana: hidratacija i voćni obrok (2-3 vrste sezonskog voća).
Doručak: jogurt sa ovsenim pahuljicama, suvim voćem, mlevenim semenkama lana, susama i bundeve, medom, bananom…
Užina: jabuka.
Ručak: bela čorba (bez pavlake) sa karabatakom bez kožice i belim mesom. Dodati i malo integralnog pirinča. Jesti bez hleba.
Večera: parče hleba, skuša iz konzerve (oceđena od ulja), crni luk, matovilac.
Nedelja
Početak dana: hidratacija i lagani voćni obrok.
Doručak: tostiran integralni hleb i džem.
Užina: jogurt i bademi.
Ručak: pečena pastrmka i krompir sa spanaćem i belim lukom (na pari).
Večera: kvinoja sa dinstanim povrćem.
Zašto je važna zdrava ishrana u menopauzi
Posle 50. godine svaka žena trebala bi da prekine s pušenjem . Isto tako treba regulisati telesnu težinu ukoliko je gojazna. Sedmodnevna dijeta koju smo predložili je tek sami početak borbe sa viškom kilograma u menopauzi.
Naime, većina žena u klimaksu je sklona nagomilavanju kilograma, naročito u predelu stomaka i struka. To nema puno veze sa uzimanjem hormona. Jednostavno u toj životnoj fazi se više gojimo, te se povećavaju rizici od bolesti srca i krvnih sudova.
Upravo zbog toga je od velike važnosti pravilna,zdrava i izbalansirana ishrana.
To podrazumeva:
Izbegavanje šećera svih vrsta (naročito belog).
Izbegavanje slanih i masnih grickalica jer sadrže štetne trans-masti.
Jedite što manje namirnica bogatih zasićenim mastima (majonez, zreli sirevi, testa…).
Uzimajte više svežeg voća i povrća, žitarica, živinskog mesa, mlečnih proizvoda s manjim procentom masti.
Menopauza i sport (rekreacija)
Fizička aktivnost izuzetno je važna u periodu menopauze. Preporučuju se sve vrste vežbi koje ne iziskuju preteran napor. Jako je važno da ne budete pasivni, već naprotiv šetajte, penjite se uz stepenice, vozite biciklo kad god možete..
Osim toga preporučuje se:
plivanje različitim stilovima,
vežbanje u bazenu,
gimnastika s tegovima od kilogram-dva,
aerobik i fitness,
lagano trčanje,
brzo hodanje,
vožnja bicikla i to najmanje tri puta nedeljno.
IZVORI I REFERENCE:
www.nia.nih.gov/health